Brojač posjeta  

15870796
Danas
Juče
Ove sedmice
Prošle sedmice
Ovaj mjesec
Prošli mjesec
Ukupno
827
2571
6337
15622819
827
103356
15870796
Vaš ip 3.223.3.101
Tačno vrijeme: 2020-04-01 03:32:53
   

Radnici „Kurjaka“ štrajkuju glađu?

ZAPOSLENI U BIJELJINSKOJ FABRICI TRI GODINE BEZ PLATE

Grupa radnika bijeljinske fabrike konfekcije „Kurjak“, koji godinama ne mogu da reše status u toj firmi, prete da će postaviti šator ispred zgrade opštine Bijeljina i početi štrajk glađu ukoliko nadležni organi hitno ne reše njihov problem!

Ogorčeni radnici fabrike „Kurjaka", koja je privatizovana 2004. godine, tvrde da ih od 2009. niko ne zove na posao, iako se vode kao zaposleni u toj fabrici.

„Poseban status"

- Već tri godine smo u „posebnom statusu", kao radnici koji nisu potrebni i koji će, ako se ukaže potreba, biti pozvani na posao. U međuvremenu ne dobijamo plate, ne uplaćuju nam se doprinosi, nemamo pravo na lečenje. Od pre nekoliko meseci više ne dobijamo ni ta rešenja o tom posebnom statusu koje smo inače dobijali na kućnu adresu svakog meseca. Od tada se svakog prvog u mesecu okupljamo u krugu fabrike, ali nikako ne uspevamo da dođemo do vlasnika firme i predsednika upravnog odbora Vlatka Jevtića, kao ni do direktorke Jasminke Medić. Oni se kriju od nas i mi jednostavno ne znamo šta da radimo i kome da se obratimo. Prijavili smo ovaj slučaj inspekciji rada, poreskoj upravi, Odeljenju za privredu opštine Bijeljina, Osnovnom sudu u Bijeljini, republičkim inspekcijama, ali niko nije mogao da nam pomogne - ističe radnik Dušan Ilić.
On ističe da su „nazovi radnici Kurjaka" gladni i da su spremni da preduzmu radikalne poteze da bi ostvarili svoja prava. Ne mogu da dođu do svojih radnih knjižica, ni da se prijave na biro i traže novi posao.
- Ruke su nam vezane, a niko da nas pogleda. Firma je u raspadanju iako je još prijavljena u poreskoj upravi i drugim nadležnim institucijama. Koliko smo uspeli da saznamo, vlasnik Jevtić prodao je fabriku nekim Beograđanima. Šta će biti sa našim dokumentima, bog zna. Mi smo gladni i više nemamo šta da izgubimo osim glave. Pitanje je da li mi životarimo ili životinjarimo! Ako se ovo uskoro ne reši, idemo sa šatorom ispred opštine i započećemo štrajk glađu. To nam neće teško pasti, jer ionako smo više gladni nego siti. Ja školujem dvoje dece, jedno je na fakultetu, a drugo u srednjoj školi. Ne radimo ni ja, ni supruga. Nekako se snalazimo, ali samo mi znamo koliko nam je teško - priča Ilić.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju PRESS-a

Saša Mirić

   
© Masterfromf

Uloguj se - Registruj se

Ako niste registrovani izaberite opciju napravi nalog.