Brojač posjeta  

14942426
Danas
Juče
Ove sedmice
Prošle sedmice
Ovaj mjesec
Prošli mjesec
Ukupno
901
1347
32017
14686654
64085
127288
14942426
Vaš ip 34.231.21.123
Tačno vrijeme: 2019-11-17 14:11:51
   

Miodrag Stojković, genetičar: Srbi imaju jedinstven genetski kod

Ako se nekada pronađe gen za inat, biće to gen samo kod Srba. Šalu na stranu, veliki broj ljudi je radio genetsko mapiranje i Srba i naroda koji žive na Balkanu i rezultati tih studija kažu da imamo jedinstven kod, koji se tokom istorije mešao sa velikim brojem okolnih naroda.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" poznati genetičar iz Leskovca Miodrag Stojković, koji se odrekao inostrane karijere, vratio u Leskovac, da bi od steriliteta liječio, kako kaže "na domaćem terenu".

- A verovali ili ne, nađen je i mali broj gena koji pripadaju dalekim narodima, uključujući Vikinge, a sve kao posledica stalnih kretanja i seoba naroda kroz dugu i uvek burnu istoriju Balkana - rekao Stojković.

GLAS: Šta vas je nagnalo da se odreknete već stečene karijere naučnika svjetskog glasa i da se vratite u Leskovac i pomognete parovima u liječenju steriliteta?

STOJKOVIĆ: Želja da sve što sam naučio u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i kasnije Španiji vratim kući i pokušam da pomognemo ljudima koji prirodnim putem ne mogu do potomstva bila je velika i beskompromisna. Otišao sam kao mladić i tokom vremena video sam da su svi uspesi u inostranstvu koje sam postigao upola radosni i upola tužni, jer uvek pomislite: "Tako nešto sam mogao i kod kuće, samo da sam imao uslove." Naravno to je bio dodatni motiv za povratak, pored pomoći pacijentima, želja da se i nešto stvori, ostavi mladim ljudima koji takođe gaje ljubav prema nauci.

GLAS: Koliko su teški bili putevi dolaska u Srbiju i otvaranja Specijalne bolnice?

STOJKOVIĆ: Bilo je jako teško jer je vladalo nepoverenje, zašto Leskovac, a ne Beograd, zašto neko želi da se vrati iz inostranstva (po principu svi pametni odoše ili žele da odu, mora da je lud kada hoće nazad). Neki su to videli i kao mogućnost da rade u bolnici, a da ništa ne rade, nekome je smetalo jer su se našim dolaskom automatski menjali standardi, poboljšavao kvalitet rada, uvodila nova i moderna oprema i tehnologija. Bilo je i onih koji su hteli da pokažu moć i da se samo oni pitaju... Da je bilo teško, jeste, ali mi je neopisivo drago što smo na kraju uspeli da otvorimo Specijalnu bolnicu i pomažemo onima kojima je naša pomoć neophodna.

GLAS: Ko Vam je sve pomogao u ostvarenju Vašeg cilja?

STOJKOVIĆ: Na sreću i moju veliku zahvalnost, više je bilo onih koji su spoznali vrednost i značaj ovog projekta i bolnice. Najviše su pomogli, na prvom mestu, moj rodni Leskovac, moji sugrađani i lokalna samouprava, jer je preuredila jednu prelepu kuću za potrebe Specijalne bolnice. Naravno, kada su teškoće krenule da se gomilaju, pomagali su i novinari, političari, kao i ljudi koji nemaju veze sa politikom, ali su deo javnog života i kojima je bila najvažnija ideja i vizija o jednoj bolnici na jugu Srbije.

GLAS: Koje sve probleme parovi u Srbiji imaju, kada je u pitanju sterilitet?

STOJKOVIĆ: Kao i svuda u svetu, ženski i muški sterilitet je u porastu, pogotovo muški, jer je broj muških polnih ćelija - spermatozoida u stalnom padu. Kod žena to su zapušeni jajovodi, hormonski disbalans, policistični jajnici, ali i problem rezervi jajnih ćelija i mnogi drugi, kao i oni nepoznatog uzroka, odnosno kada je sve u redu, bar što se analiza tiče, ali potomstva prirodnim putem i dalje nema.

GLAS: Koliko je do sada parova dobilo bebu uz vašu pomoć? Koliko se danas uopšte parovi bore protiv steriliteta? Da li se često brzo predaju, razočaraju i odustaju od borbe da dobiju bebu?

STOJKOVIĆ: Kroz bolnicu je prošlo više od 5.000 parova. Sigurno ne idu svi na vantelesnu oplodnju, a njih je bilo skoro 1.600. To su oni koji zaista moraju na vantelesnu oplodnju i veći broj njih se ne predaje. Neki odustanu, nažalost, vrlo često iz medicinskih razloga (nema rezervi jajnih ćelija najčešće), ali i zbog ekonomskih razloga, jer ne mogu svi da idu na besplatnu vantelesnu oplodnju koju finansira država. Naš zadatak je da radimo što bolje možemo, da bi i taj ekonomski faktor bio manje značajan, jer ako ste uspešni, onda parovi ne moraju ponovo na postupak. Posljednja statistika pokazuje da je 56,7% uspešnost kod žena do 40 godina.

GLAS: Da li i koliko ima onih parova kojima niste uspjeli pomoći?

STOJKOVIĆ: Nažalost, bilo ih je. Svetska literatura to i potvrđuje, da kod 40 do 45% parova i vantelesna oplodnja neće pomoći. Suviše je mnogo faktora koji igraju važnu ulogu u stvaranju trudnoće. Naš najveći problem, a i svih ljudi koji se bave ovim poslom, je taj da kada vratite embrione budućoj majci oni izmiču i našoj, ali i kontroli žene. Ne postoji ništa što bi embrion "ubedilo" da rezultuje u trudnoću, ako ne postoji idealna saradnja između embriona i materice. To se zove embrionalna-maternalna komunikacija.

GLAS: Da li Vas posjećuju i parovi iz Republike Srpske i traže pomoć?

STOJKOVIĆ: Veliki broj parova je bio i dalje dolazi iz celoga sveta i, naravno, iz Republike Srpske. Bio sam i u Banjaluci, Zvorniku, držao predavanja sa temom matične ćelije i sterilitet. Veza sa Republikom Srpskom je jaka i moram da kažem uvek emotivna kada se parovi jave da su dobili bebu ili bebe.

GLAS: Koliki je broj parova iz Republike Srpske kojima ste do sada pomogli da dobiju bebu?

STOJKOVIĆ: Nažalost ne znam tačan broj svih ukupno rođenih beba, ne samo iz Srpske, jer se veliki broj ljudi ne javi. Ja to razumem, jer ljudi ne žele da se zna da idu na vantelesnu oplodnju ili ne žele da "malerišu", pa se ne jave.

GLAS: Da li je sterilitet kod parova sve više prisutan?

STOJKOVIĆ: U Srbiji postoji tvrdnja da svaki sedmi par ima problem sa sterilitetom. Postoji pretpostavka da od 60, pa do 200.000 parova ima neki problem koji je u vezi sa sterilitetom. Ogroman broj i ogroman problem koji je sve više prisutan iz medicinskih, ali i socioekonomskih razloga.

GLAS: Da li, prema Vašem mišljenju, zemlje regiona sve više stare i imaju sve manje mališana?

STOJKOVIĆ: Srbija polako spada u red zemalja sa najstarijim stanovništvom u Evropi. Razlog nisu samo sterilitet i pad nataliteta već i odlazak mladih ljudi. Srbija godišnje izgubi 32.000 mladih, onih koji upravo treba da planiraju stvaranje porodice. Time imamo problem na kvadrat.

GLAS: Da li možete da nam kažete kakav je genetski kod kod Srba? Koliko su Srbi po genetskom kodu slični drugim narodima i kojima sve?

STOJKOVIĆ: Čudan nam je genetski kod, moram da priznam. Ako se nekada pronađe gen za inat, biće to gen samo kod Srba. Šalu na stranu, veliki broj ljudi je radio genetsko mapiranje i Srba i naroda koji žive na Balkanu i rezultati tih studija kažu da imamo jedinstven kod, koji se tokom istorije mešao sa velikim brojem okolnih naroda. A verovali ili ne, nađen je i mali broj gena koji pripadaju dalekim narodima, uključujući Vikinge, a sve kao posledica stalnih kretanja i seoba naroda kroz dugu i uvek burnu istoriju Balkana.

Radost novog života

GLAS: Da li postoji neki slučaj u Vašoj karijeri na koji ste posebno ponosni i koji nikada nećete moći da zaboravite?

STOJKOVIĆ: Ima ih jako mnogo. Svi ljudi su mi podjednako dragi i sa svima se i ja i moj tim radujemo kada uspe, ili tugujemo kada ne uspe. Nikada neću zaboraviti jednog novopečenog oca koji je nazvao posle uspešnog porođaja i koji od silnog uzbuđenja nije mogao da progovori reč plačući od sreće. To se ne zaboravlja kao i kada dođu da se opet vidimo, ali ovoga puta sa bebom. Nama to mnogo znači, jer onda ne samo da vidite njihovu sreću već možete i da štipnete i da se poigrate sa nečim najlepšim što postoji na ovom svetu.

Marijana Miljić

   
© Masterfromf

Uloguj se - Registruj se

Ako niste registrovani izaberite opciju napravi nalog.